Nakon duze pauze nastavljam sa pisanjem bloga!!

Ovde vec ima dosta toga da se pise….

Vec sam spomenuo da je dosla baka (tatina mama), a posle par dana i moj deka (tatin tata). Baka je ostala duze, a deka se vratio ranije zbog posla. Svaki moguci dan smo negde skitali, oni su po prvi put u Becu pa smo mi hteli da im pokazemo bas sve. Meni su prijale setnje jer su me non stop vozali u kolicima, ili bi me nosali kad bi me zaboleo stomak.

Aleksa sa mamom ispred opstine-Rathaus

Da vam pricam malo kako sam napredovao u tezini i visini. Posto sam u pocetku malo i smrsao jer nisam dovoljno jeo, ja sam to brzo nadoknadio i vec sa mesec i koji dan preko imao 5240gr. i visinu od 60cm. Doktorka je bila zadovoljna mojim napretkom.

Evo jedne slicice da vidite kako sam izgledao

Imao sam samo dve nedelje kad mi je u goste dosla moja drugarica Lenka, znate ona je starija od mene 4 meseca, kako sam bio srecan sto imam drugaricu koja je dosla da me vidi. Ja sam se trudio da ne prespavam sve vreme njene posete, upoznali smo se pogledima, ona je mnogo vise znala od mene jer je bila starija.

Evo da vidite kako je to izgledalo 

Tako je protekla moja drugarska poseta…….

Moj drugi mesec je poceo opet sa grcevima, nikako da prestane da me boli stomak, bas sam plakao…..

Baka se polako spremala za povratak, bas sam se navikao na nju a ona je morala da se vrati, videlo se da joj je bilo tesko jer je plakala…..ja sam je sa mamom i tatom pratio na stanicu……bas nam je bilo tesko da se rastanemo……ali sam joj obecao da cemo se uskoro videti……

Kako je dalje bilo…..mama je ostala sama da me cuva po ceo dan jer je tata radio, bas nam je bilo naporno, ali smo cekali da nam dodje i druga baka koju ja zovem nana (mamina mama). Bas sam se radovao sto cu upoznati i moju drugu baku……..

Dok smo cekali da nam dodje nana, jednog dana mama i tata su me iznenadili trenerkom “adidas”, kako sam se samo radovao svojoj prvoj trenerci……..a morali su i patike da mi kupe..ha,ha…..

I tako sam tati pozirao u novim trenerkama……i samo da znate nije slucajno crvena, pa moj tata je Zvezdas, a bicu i ja kad porastem!!!

Imam jos puno toga da Vam pisem kako je bilo u mojim prvim mesecima……nesto vise saznajte u sledecoj prici……

Prve dane pamtim po setnjama i grcevima. Bas su me namucili grcevi, stalno sam zbog toga plakao, prijalo mi je kad su me mama i tata nosali ili ljuljali na stomaku. Redovno sam se uspavljivao na tatinom stomaku, on je cak i pesmicu smislio:”pupa na pupu……”

Moram da se zalim malo na svoje roditelje sto mi nisu davali dovoljno da jedem, nego su uvek flasicu ogranicavali na 40ml kao sto su im rekli u bolnici. A ja sam stvarno bio gladan. Na prvoj kontroli nista nisam dodao, i onda su mama i tata poceli da mi daju vise mleka. Ja se ne ljutim na njih, jer znam da su samo slusali savete doktora iz bolnice.

Evo jedne slicice gde sam zadovoljno spavao

Sta da vam kazem osim da su mama i tata bili presrecni sto imaju mene, videlo se to u njihovim ocima…..slusao sam kad su pricali da sam od sada ja njihov zivot……..uzivali su u svakom trenutku srece……

I samo da znate osetio sam ja njihovu ljubav jos u stomaku……

To se desavalo u prvim danima, a kako je dalje bilo saznajte…..

Moja mama je resila da otvori blog i pise o meni, ja se tu nista nisam pitao, cak ni tata jos ne zna,mama hoce da ga iznenadi kad bude napisala malo vise o meni.

Pa da se upoznamo…..

Rodjen sam kao velika beba i to sa 4710kg.i duzinom 57cm. I ja i mama smo se namucili, trajalo je satima i jedva sam cekao da se sve zavrsi kako bih upoznao moje roditelje, cak sam na kraju morao da se branim rucicom, babica kaze da skoro nije videla takvog borca!!! Svima sam bio interesantan jer sam bio veliki, stalno su me svi gledali i cudili se. Malo duze smo se zadrzali u bolnici jer je mamin oporavak malo duze trajao. Sva sreca pa je ovde dozvoljeno da tata bude po ceo dan u bolnici, tako sam imao srece da me cuva moj tajo, snasao se za vrlo kratko vreme, presvlacio me, hranio, setao……..a mama se oporavljala od teskog porodjaja. Mama kaze da sam imao najlepse okice na svetu, modro plave! Jedva sam cekao da odem iz one bolnice, non stop neko kukanje i vristanje, ma nisam mogao ni da spavam kako treba. Imali smo i posete dolazili su mamini i tatini prijatelji, prvi me je video cika Zoki mami je doneo prelep buket cveca, pa je i teta Goca dosla da nas vidi, i  Ingrid nas je posetila poslednjeg dana. Iskreno meni je najvise znacilo kada sam upoznao baku(tatinu mamu), kad me je videla odmah se rasplakala, bas sam se radovao sto je dosao neko iz Srbije. Naravno odmah su poceli da me maze i paze.

Mama me je za izlazak iz bolnice obukla kao velikog decka, imao sam zeleni bodic sa kratkim rukavima, tih dana je bas bilo toplo a ja sam se rodio u najtoplijem danu u godini 36°c, imao sam cak i tregerasice farmerke i zelene carapice……..stvarno sam se osecao kao veliki decak!

Napokon smo stigli nasoj kucici! U pocetku sam bio dobar, jedino nisam voleo da se kupam pa sam uvek plakao kad god bi video vodu, jos i neku pelenu mi vezivali preko stomaka, a baka mi jos i nesto pevala nista je nisam razumeo.  

Ovo je mamina omiljena slika, imao sam samo nekoliko dana.

Sve sta se dalje desavalo cucete u mojoj sledecoj prici.

Uglavnom je protekla dobro bez problema,jedino je zadnji mesec zadao malo briga jer su otkrili da imam trombocitopeniju(sporo zgrusavanje krvi). Tu smo malo vise brinuli jer su lekari napravili propust jer nisu na vreme kontrolisali celokupnu krvnu sliku.Sve u svemu i to se zavrsilo kako treba.

Tata i mama su hteli da putuju malo, pa su tako posetili Veneciju(vise o tome cu pisati u putovanjima), svi zajedno sa vaterpolistom u stomaku proveli su prelepe dane u ovom cudesnom mestu Italije!

20.12.2004. smo prvi put saznali da ce mo postati roditelji, toliko srece samo u jednom momentu, radovali smo se vise nego ikada……Radosnu vest smo odmah saopstili bakama i dekama, bili su veoma srecni. Nismo putovali kuci u vreme trudnoce. Mislila sam da mi je isuvise naporno da putujem toliko sati kolima.

Tata nas je posebno mazio, stalno nas je kljukao vitaminima, vocem, povrcem………svacim sto bi bilo zdravo za naseg “lavica”. Lavic je jedno od imena kako smo ga zvali dok je bio u stomaku, tu su jos:vaterpolista, melecki,dusa,misic…..

Nije nam bilo vazno da li ce biti decak ili devojcica, ja sam prizeljkivala decaka, a tata je vise bio za pisulju. Kada smo smo saznali da ce biti decak bili smo presrecni!! Odmah smo krenuli da planiramo kako ce da se zove, na koga ce da lici, sta ce mo da kupimo od garderobe……

Trebali smo da se preselimo u drugi stan, pa sam ja bila u potrazi za stanom jer sam imala vise vremena od tate, stalano sam gledala, isla tamo-ovamo. Preselili smo se 2 meseca pre porodjaja. Imali smo puno obaveza oko preseljenja, pakovanja, i uredjenje naseg novog kutka. Nista mi nije bilo tesko da uradim, jeste da sam se brze umarala i malo mi je otezao stomak pred kraj pa sam se tesko savijala, ali sve to me nije sprecavalo da i dalje zavrsavam obaveze koje smo imali.

Jedan dan smo isli da obidjemo bolnicu i prostorije za porodjaj, imali smo informativni razgovor sa babicom. Odusevila sam se cistocom i ljubaznoscu bolnice. Poslednji mesec trudnoce sam stalno isla da mi kontrolisu krv zbog trombocitopenije, ruke su mi bile sve u modricama.Uzas! Malo su me zezali, prvo su me ostavili u bolnicu kako bi me porodili na carski rez, pa su se predomislili kako je bolje da idem kuci i da cekam prirodne bolove. Ne mogu da kazem da mi nije bilo tesko u tim trenutcima, jer sam bila uglavnom sama po ceo dan, ne znam kako bih to prezivela da nije bilo MM koji mi je davao najvecu podrsku i bio tu uvek kad god mi je bilo tesko.

Kako je vreme prolazilo jedva smo cekali da vidimo svoju bebu, kako bi je sto pre drzali u svom narucju. Aleksa je zakasnio, rodjen je dva dana posle termina,tacnije 29.07.2005.